Dragi Dnevniče...

U predhodnom postu navela sam neke stvari koje bi trebalo da naučimo do 30. godine,a danas pišem o tome šta bi bilo najbolje da uradimo do tada.Većina ljudi navodi da je baš taj period pravo vreme da postanemo svoji i nezavisni.Naravno to ne važi uvek i za svaku osobu. U nastavku teksta,pisaću o stvarima koje do tada svakako treba da uradimo.Neki su neke od njih davno "štiklirali",dok se drugi tek spremaju za to. Da se osamostalimo. Odlično je kada neko drugi plaća račune,kuva,čisti i brine o svemu ostalom...Međutim,ako sve to očekujemo od roditelja kada imamo 30 godina,znači da smo neodgovorni.Pomoć i saveti su uvek potrebni svima bez obzira na godine,ali to ne znači da ne treba da  radimo ono što možemo sami. Da naučimo kućne poslove i sitne popravke. Bez obzira na to da li smo žena ili muškarac,vrlo je ružno i detinjasto kada vidimo osobu od 30 godina koja ne zna da isprži jaje,uključi mašinu za veš, zameni sijalicu ili ukuca ekser na zid.Ne moramo da budemo exp...

Dopalo se to nama ili ne,vreme svakako brzo prolazi.Svaki dan postajemo stariji i to nikako ne možemo da izbegnemo,ali zato možemo da iskoristimo.Gde god da se nalazimo,čime god da se bavimo,neke stvari treba da znamo i naučimo pre nego dođemo do određenog broja godina.U današnjem postu,kao primer uzećemo 30 godina.Većina ljudi smatra da je baš taj broj neka granica između neozbiljnosti i sazrevanja,što se naravno ne odnosi na svakoga.Neki su ozbiljni i sa 20 ili čak ranije,a neki ne znaju da se ponašaju civilizovano ni sa 50,do osobe je. Šta je to što bi želeli i trabali da naučimo? Za početak važno je da prihvatimo sebe .Niko na svetu nije savršen ni po fizičkom izgledu ni po karakteru.Kad to shvatimo,shvatićemo i da naše mane ne mora da predstavljaju nikakvu prepreku u životu. Da izgradimo lični stav . Prošlo je vreme u kome smo svoje mišljenje i ponašanje pokušavali da prilagodimo grupi čiji smo deo bili ili želeli da budemo.Kako se bližimo 30-oj,trebalo bi da budemo svoji...