Dragi Dnevniče...

            U predhodnom postu o dekorisanju kuće,  navela sam da volim ono što drugi uglavnom zovu "KIČ".Isto pravilo ,važi i po pitanju mog stila oblačenja,kao i da je sve ovo samo moje mišljenje i lični ukus.             Kažu,"Odelo ne čini čoveka" i ja se svakako slažem da je to istina.Međutim,ono što nosimo na sebi,itekako govori puno o nama.Lični stil osobe može da govori o trenutnom raspoloženju,interesovanju za modne trendove,muzici koju volimo,a može da bude i neka vrsta nasledstva.Pored toga,drugi ljudi,hteli ili ne ,vide kako smo obučeni,što doprinosi celokupnom utisku,koji neka druga osoba stiče o nama.Neki od njih obraćaju više,a neki manje pažnje,to je već individualna stvar.         Na nečiji lični ukus i stil niko ne može i ne treba u potpunosti da utiče,to svaka osoba razvija sama za sebe.Nema uvek mnogo veze sa sredinom u kojoj smo rasli ili sa ljudima kojima smo okruženi ,jednostavno je lična stvar. Moji rođaci,počev od najbližih do oni

        Ovaj tekst je isključivo o mom ličnom mišljenju i ukusu,kao i o stvarima koje volim i u kojima uživam.         Do sada,ni jednom nisam pomenula,da sam veliki ljubitelj dekoracije i uradi sam projekata.Moje interesovanje za ovakve stvari počelo je pre nekih 7 godina.Od tada,do danas,razvila sam,prvenstveno ljubav prema samoj dekoraciji i ručnim radovima,kao i određene veštine,koje su potrebne za samostalnu izradu dekorativnih i dekorativno-upotrebnih predmeta.O izradi u narednim postovima.         Odmah na početku,želim da naglasim,da smatram da je dom,jedno malo carstvo,onih koji u njemu žive.Drugi ljudi tu dolaze,kao gosti,i  nemaju nikakvo pravo,glasa i izbora,kada je dekoracija prostora u pitanju.To  pravo,rezervisano je samo za one,koji tu borave,svaki dan.          Kako se ukusi razlikuju i o njima svakako ne vredi raspravljati,ono što bi većina drugih ljudi nazvala "KIČ" ja zovem "SVIĐA MI SE".Dakle,volim kad je preterano,apsolutno sam sve

        Prvo pravilo u kuhinji: "Vruća šerpa izgleda isto kao hladna".       Svoj talenat za kuvanje imam od koga da nasledim.Ne znam šta se tačno desilo,ali genetika na ovom polju,u mom slučaju,nije u potpunosti odradila svoj posao.         Neko ko se u kuhinji snalazi,kao riba u vodi,je moja baka.Kao profesionalna kuvarica (sada u penziji),sa više od 30 godina radnog iskustva,na poslovima šefa kuhinje,ona svakako vanserijski kuva.Njena jela nisu samo "prste da poližeš",već  možeš i šerpu da pojedeš.Normalno,odlično pravi i kolače.       Kada se svi okupimo kod nje i deke,nebitno da li je slava,rođendan ili neki drugi povod u pitanju,gosti prosto budu oduševljeni.Ono što ona sprema za jedan dan,ja bi verovatno pravila 7 i opet ne bi bilo ni približno dobro.       E sada,svima nam je dobro poznat onaj trenutak,kad neko za stolom žvaće i u isto vreme pita domaćicu za recept i time jasno stavi do znanja da želi repete.       Baka nesebično želi da podeli svoj

        LJUBAV-Neiscrpni izvor inspiracije.O ljubavi se puno priča,razmišlja,peva,piše,crta....Svako od nas je vidi na neki svoj način,koji je možda za druge neshvatljiv.I uvek,ali baš uvek ima još nešto da se kaže,pokaže,nauči,poželi...          E sad,cilj je da pronađeš nekoga ko ljubav vidi na isti način kao i ti. Različiti ljudi,različiti životi,različit način razmišljanja...Neki vole svim srcem,neki su jaki samo na rečima,neki svoju ljubav pokazuju samo delima,bez ijedne jedine reči...        Načini na koji vidimo i pokazujemo svoju ljubav,govore puno o nama kao osobi i biraju ljude kojima smo okruženi.Neki veruju da se suprotnosti privlače,dok drugi veruju da samo oni koji su slični mogu da opstanu zajedno...      Kakav god način razmišljanja da imamo,svi smo nekad osetili i pokazali svoju ljubav,bilo da je ona partnerska,prijateljska,ljubav roditelja prema detetu i obrnuto,prema bratu/sestri,ljudima koji nam znače,ona prema životinjama i prema svim onim stvarima koje č

                     Danas,po prvi put na blogu,pomenuću neka lična imena i prezimena određenih ljudi,naravno uz njihovu želju i saglasnost.                     Razlog zbog kog pravim takav izizetak je jedna JEZIVO dobra knjiga,koja je relativno skoro objavljena i  koju svima preporučujem.                      Za tu knjigu,sam lično i emotivno vezana,jer je jedan od njenih autora moj rođeni brat,a drugi njegov i porodični, dugogodišnji prijatelj.Kada sam se našla u ovako posebnoj i nesvakidašnjoj situaciji,na trenutak sam zaboravila svoje omiljene žanrove i horor je na  kratko zauzeo prvo mesto.                      Knjiga "JEZOMOR-portret troprstog slikara",koju zajednički potpisuju Mladen Stanisavljević i Miloš Petković,napisana je za prave ljubitelje horor-fantastike,kao i one(kao ja) koji bi čitajući je mogli to da postanu.                      Kako sam već navela,do objavljivanja ove knjige,horor nije bio ni blizu vrha, liste stvari koje volim.Kao i svaki početak

             Današnja priča dolazi iz perioda pre 2010. godine i 100% je moj lični ugao gledanja.        U pomenutom periodu,računari su već postali svakodnevnica,ali ni blizu ovoga danas.Svima je već bilo jasno da će u budućnosti oni biti jedna od najvažnijih stvari,koje su potrebne za obavljanje bilo kog posla.Već sam tada poželela da idem u korak sa vremenom i pre upisa tražila koje srednje škole imaju smerove vezane  za računare.          Tako sam u svom istraživanju došla do jedne tehničke škole,u kojoj se tek bio pojavio novi smer, onakav kakav sam tražila.Pored imena samog smera u zagradi je stajalo ono (ogled),što znači da će to da bude prva generacija učenika sa baš tim zvanjem.Ta činjenica me je posebno radovala.          Ljudi vođeni stereotipima,ubeđeni su u to, da su skoro sve škole,koje u sebi imaju taj deo "tehnička" rezervisane samo za momke.        U ovoj priči,najviše mogu da se pronađu devojke(onaj mali broj),koje su završile ili tek idu u neku takvu

                                         Kao što sam već navela,u nekom od prethodnih postova, od detinjstva sam veliki fan španskih serija.Iako i sama znam da sve one liče jedna na drugu i kad odgledaš jednu kao da si gledao sve,ima nešto u tim skoro nerealnim pričama,što me ostavlja bez daha.Kako su ih sada ,na televiziji zamenile,turske, (sa tužnim krajem) i indijske,(bez kraja),primorana sam da ih gledam online.Što nije uvek loše,jer sada ne moram da čekam sledeći dan i sledeću epizodu.Mana je što se ponekad previše unesem,jer uvek,ali baš uvek,epizoda bude prekinuta,u pola neke dugo očekivane scene,od koje zavisi sledećih 50 epizoda.                    Pošto sam skoro pa postala pravi expert za ovu vrstu serija,evo kako neka od njih izgleda u mojoj interpretaciji.Verujem da će moji istomišljenici posebno da uživaju čitajući.                                                            I-deo-Uvodna priča i susret sa likovima                     Na samom početku,prva scena,