Dragi Dnevniče...

  Uvek je pravo vreme i savršen trenutak za poklon.I ne postoji "mali znak pažnje",svaka pažnja koju dobijemo ili poklonimo nekome račina se kao nešto veliko i bitno. U zavisnosti od situacije i same osobe kojoj želimo nešto da poklonimo nije uvek lako izabrati ono što želimo da "sakrijemo" u ukrasni papir. Mnogi od nas ulažu dosta truda,energije i razmišljanja u izbor,što daje i tu emociju i jedinstvenost celom činu. Kako bi na samom kraju imali široko razvučen osmeh i na svom i na licu osobe koja je poklon dobila treba da znamo nekoliko osnovnih stvari,da sav trud ne bi bio uzaludan uz bezlično "Hvala".Verujem da smo baš svi bar jednom bili u takvoj,nezavidnoj situaciji. -Za početak najbitnija je osoba kojoj pripremamo poklon. Nećemo na isti način da razmišljamo o poklonu za muža/ženu,poslovnog partnera ili komšije koje su se tek doselile i pozvale nas prvi put na kafu.Znači,kao što smo već rekli osoba kojoj pripremamo poklon određuje dalji tok pripreme....

  Od primera iz ličnog života,preko dekoracije koju obožavam,"uradi sam" projekata,rođendana,omiljenih filmova i recepata...pa sve do onih najozbiljnijih tema,kao što su ljubav,brak,roditeljstvo i posao...Sve te teme uz malo popularne psihologije formirale su ovaj blog i učinile da bude baš ovakakv kakav je danas. Na mom blogu nema jasno definisanih kategorija,već je svaki post zasebna priča,baš kao i listovi starinskih dnevnika. Što se same statistike tiče najviše pregleda došlo je iz Srbije,zatim iz Sjedinjenih Država i Švedske. Odmah za njima dolaze i pregledi iz Hrvatske,Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Pored njih ima još država iz kojih ljudi vole da čitaju sve ono o čemu pišem.Hvala puno na tome.💖 Kada smo kod postova,najpopularniji je post objavljen 8.9.2019 u kome sam pisala kako čestitati rođendan na 15 jezika. Čestitka na više stranih jezika nikada ne izlazi iz mode i znak je da se osoba koja vam čestita jako potrudila.Ponekad nije lako ni izgovoriti ni napisati ča...

Kada dete dođe do uzrasta 2-2,5godine,dolazi i do faze u kojoj počinje da pokazuje interesovanje za crtanje i slikanje. Dete pokazuje svoje prve talente,a cela kuća postaje najfinije slikarsko platno. Nema načina,a ni razloga zabraniti tako nešto.Dok se okrenete na dve sekunde,zidovi su već dobili novu boju. U periodu dok ta faza traje nema svrhe ni krečiti sobu jer bi to bilo uzaludno. U ovakvim situacijama je najbolje "uključiti" onu možda zaboravljenu kreativnost,maštu i svakako detinjasto ponašanje.Na taj način već nacrtano umetničko delo ostaje tu još neko vreme,a soba izgleda koliko-toliko pristojno da u njoj mogu da borave i odrasli. Naš sin je uzeo baš voštane boje za svoje prvo remek delo na zidu.One se izuzetno teško skidaju i sa nameštaja,a sa zidova gotovo nemoguće. Za ovaj projekat prepravke,nama su bile potrebne samo krede u boji i mašta.Sa kredama neće da bude problema kada dođe vreme za krečenje jer se sa zida skidaju samo vlažnom maramicom,veoma l...

Kažu da je biti roditelj najlepši i najteži "posao" na svetu i apsolutno su u pravu.Međutim, koliko je ova izjava istinita shvatimo tek kad na sopstvenoj koži osetimo šta ustvari znači biti mama ili tata. Mi smo već 2,5 godine na toj "funkciji" i ako ništa drugo,znamo da nije sve baš onako kako smo zamišljali. Verovatno se bar kroz maglu svi sećamo one igre,koje smo se kao deca igrali sa drugarima:Majke i ćerke ili tate i sina.Sećam se da su tada svi hteli da budu mama i tata,a kad dođe red na tebe da glimiš ćerku ili sina to je bilo tako dosadno,samo slušaš i nema zabave. Vrhunac "obaveza" igre je bio da ćerki napraviš frizuru i sina naučiš da igra fudbal,a ako si dete u igri samo slušaš.Kao "mame i tate","decu" smo hranili čokoladicama i igračkama u obliku hrane,a oni su samo slušali. Onda je posle mnogo godina došao trenutak kada je igra postala stvarnost i sve drugo osim igre.Sada nam postaje jasno da biti dete uopšte nije do...

       Evo polako se mom sinu bliži drugi rođendan,tako da sam za ove 2 godine dosta toga naučila o roditeljstvu.     Naučila sam prvenstveno dosta o sebi,o svom detetu i partneru,zatim o tome kakvih sve roditelja ima....Naučila sam mnogo i o porodici,odnosno načinu na koji se gradi.     Ono što na početku moram da naglasim je da i u ovom mom tekstu(kao i u svim drugim,koje sam dosada objavila),pišem ISKLJUČIVO o svom mišljenju i iskustvu.Ono što ja radim i načini na koje se ponašam nisu nikakva "pravila",već ISKLJUČIVO lični izbor.     Iz razgovora sa drugim roditeljima,čitajući tekstove i forume na internetu i gledajući neke emisije,saznala sam da se današnji roditelji izgleda dele u dve kategorije:Na moderne i tradicionalne roditelje.    U početku,nista mi nije bilo jasno,pa sam odlučila da se bolje informišem i saznam kojoj ja "kategoriji" pripadam.Iako generalno smatram da je "zlatna sredina" najbolji izbor,nekak...