Roditeljstvo...kako zamišljamo,a kako je zapravo?Prvih 40 dana
Mi smo već 2,5 godine na toj "funkciji" i ako ništa drugo,znamo da nije sve baš onako kako smo zamišljali.
Verovatno se bar kroz maglu svi sećamo one igre,koje smo se kao deca igrali sa drugarima:Majke i ćerke ili tate i sina.Sećam se da su tada svi hteli da budu mama i tata,a kad dođe red na tebe da glimiš ćerku ili sina to je bilo tako dosadno,samo slušaš i nema zabave.
Vrhunac "obaveza" igre je bio da ćerki napraviš frizuru i sina naučiš da igra fudbal,a ako si dete u igri samo slušaš.Kao "mame i tate","decu" smo hranili čokoladicama i igračkama u obliku hrane,a oni su samo slušali.
Onda je posle mnogo godina došao trenutak kada je igra postala stvarnost i sve drugo osim igre.Sada nam postaje jasno da biti dete uopšte nije dosadno i da je onaj deo gde "dete uvek sluša roditelje" jedna velika laž.
Ali da krenemo od početka:Prvih 40 dana
Stari ljudi nisu znali ni šta je internet,ni mobilni,a u dalekoj prošlosti i pismo je bilo pojam.Međutim,znali su da je prvih 40 dana sa bebom jedan od najtežih perioda.Ni u to nismo verovali.Zamišljali smo da kada prođu oni dani u bolnici i bebu donesemo kući,život postaje pesma i film...i postaje,samo nismo znali kog žanra...
Kada izađete iz bolnice,kod kuće vas uglavnom dočeka najbliža rodbina i prijatelji,što je bio slučaj kod nas i tako vam stvore iluziju da je sve lako.Sve što bebi treba,spremno i čisto.Kuća blista,skoro pa sterilna kao apoteka. Ručak,spreman.Svi nasmejani.To je odlično,samo ste zaboravili da vaši rođaci i prijatelji imaju svoje kuće gde će da odu posle par sati,a vi ostajete sami sa bebom...a uputstvo za čuvanje bebe nemate...
Smestili ste bebu u njen novi dom i krevetac,koji za sada postaje njen ceo svet.Neki roditelji ne,ali mi smo odmah dali svojoj bebici cuclu,koju smo sa neverovatnom euforijom kupili nekoliko meseci ranije.
Seli ste da sa gostima popijete kafu i piće,uživate u pričama o danu u kome su oni pre mnogo godina postali roditelji...U početku nije,ali vam kasnije postaje jasno kako se vaši roditelji svekrva/tašta,tast/svekar i ostali koji imaju odraslu decu,tako dobro sećaju dana kad su doneli bebu kući.Ništa im ne verujte,sve što kažu je neka najblaža verzija stvarnih događaja,kako vas ne bi uplašili odmah.
Kako ste prineli piće ustima,vaša beba počinje da plače...šta mu je?Gladan,žedan,pelena,boli ga nešto,plaši se,dosadno mu je,ne sviđaju mu se roditelji,nije oduševljen familijom,zašto još ne zna da priča?Posle nekog vremena grča i stresa shvatite da je samo gladan...
U našem slučaju,od prvog dana,sin je pio veštačko mleko,što je dodatno komplikovalo stvar...
Da li je flašica posle 3 kuvanja i 4 pranja dovoljno sterilna?Koliko merica veštačkog mleka ide,da se slučajno ne predozira?Jel temperatura savršena?Da se slučajno mleko nije pokvarilo jer je 3 minuta stajalo na stolu?Realnost :Flašica bude sterilna i posle prvog kuvanja.Nećete da sipate više mleka nego što treba,a ono može da stoji i 3 sata na stolu(sobnoj temperaturi) i da se ne pokvari.
Nekako ste preživeli prvo hranjenje bebe,koje ni ne liči na ono u porodilištu gde ih hrane medicinske sestre,a tako je lako izgledalo.
Došlo je vreme za prvo kupanje.Tu smo mi roditelji,bake,i deke.Pitali smo se da li je to dovoljno,da li će nas šestoro da uspe da okupa jednu bebu?
Jedan sprema stvari,drugi nosi peškir,treći kadicu sa vodom,četvrti proverava temperaturu...
Šta ako nam beba ispadne i udavi se u vodi koja realno može da stane u jednu malo veću čašu?
U ovom periodu sve što je normalno svima nama izgleda nenormalno.Jedini pravi razlog za zabrinutost je da se u toku kupanja bebi ne pokvasi pupak,koji tek treba da otpadne.
Kada uz stres i obično suze preživite kupanje,vreme je da beba spava.Nije potrebno da pevate uspavanke,čitate bajke ili izigravate dvorsku ludu,beba zaspi brže nego što mislite.
Budiće se u toku noći da jede,da se presvuče ako je potrebno i zaspaće odmah posle toga,to je realnost.
Došlo je vreme da bake i deke krenu kući.Umorni,dehidrirani,pod stresom(a glume da nisu),kao da su jedva čekali da se dočepaju svojih kola i kuća,srećni što su ovaj period preživeli pre više od 20 godina.Tu nije kraj njihovim mukama,rekli smo im da drže telefone blizu sebe u toku noći da možemo da ih zovemo.Nismo ni pomislili da bi možda hteli da spavaju.
Sada,posle 2,5 godine,suprug i ja kroz smeh prepričavamo tu prvu noć sa bebom.Beba je spavala,bez većih problema,ali mi nismo.Plašili smo se da ne proguta cuclu,da ne ispadne iz krevetića na pod ili se desi ko zna kakva misterija...Realnost: Cuclu ne može da proguta ni odrasla osoba...Tek rođena beba ne može sama ni glavu da okrene,a ne da ispadne iz ograđenog krevetića,opasnost od pada dolazi kasnije...a misterije se ne dešavaju svaki dan...
Iako je ostalih 39 dana ličilo manje-više na ovaj prvi,neki su ipak bili neuporedivo lakši,a neki teži.
Bez obzira na to da li ste mama ili tata,u tih prvih 40 dana vaša osećanja biće pomešana,raspoloženje i ponašanje promenjivo,a misli koje imate,mogu da idu iz krajnosti u krajnost.
U jednom trenutku biće sve u redu.Bićete srećni, ponosni i zahvalni što imate novu porodicu i to je u redu.Pored toga biće dana( i noći) u kojima će da mislite drugačije.Npr.beba će jednu noć da spava i jede kako treba,dok već sledeću može da se budi na pola sata,a uspavljuje teško.Jedan dan spavaće bez obzira što je u kući galama,muzika,gosti,glasna priča,dok već sledeći može da joj zasmeta ako malo glasnije kašljete.
Sve to ne traje dugo,a vama će da se učini kao večnost.Povremeno,poželećete da pobegnete na neko pusto ostrvo,gde nema pripreme mleka,pranja,čišćenja,odlaska na posao(kad ste tata i nemate slobodne dane zato što ste postali tata)...Gde nema ljudi,telefona,saveta,kritika,a najvažnije nema beba.Pomislićete da su vam samo krevet i tuš dovoljni.I ovo je u redu,kada prođe neko vreme,shvatićete i da je osećaj krivice koji ste tada imali bio apsolutno nepotreban.Ovakve misli i osećanja dešavaju se svima i nisu ništa neobično.
Još jedna stvar je važna:U toku prvih 40 dana poželjno je da izbegavate internet grupe i forume na kojima roditelji jedni drugima "objašnjavaju" kako je biti roditelj.Iako se na prvi pogled to sve čini kao dobra ideja i podrška,u stvarnosti nije tako.
Već smo naučili da su svi ljudi različiti,isto važi i za bebe.To što nečija beba ima npr.grčeve 3 meseca,ne spava po celu noć,plače 16h bez prestanka...ne znači da je tako kod drugih.Ovakva iskustva,iako podeljena iz najbolje namere,samo mogu dodatno da zbune i uplaše one koji su tek postali roditelji.
Nekako je najbolje držati se saveta prvenstveno lekara, zatim saveta ljudi kojima verujete i saveta onih koji imaju već odraslu ili decu koja više nisu bebe.
Коментари
Постави коментар