Roditeljstvo....iz mog ugla
Evo polako se mom sinu bliži drugi rođendan,tako da sam za ove 2 godine dosta toga naučila o roditeljstvu.
Naučila sam prvenstveno dosta o sebi,o svom detetu i partneru,zatim o tome kakvih sve roditelja ima....Naučila sam mnogo i o porodici,odnosno načinu na koji se gradi.
Ono što na početku moram da naglasim je da i u ovom mom tekstu(kao i u svim drugim,koje sam dosada objavila),pišem ISKLJUČIVO o svom mišljenju i iskustvu.Ono što ja radim i načini na koje se ponašam nisu nikakva "pravila",već ISKLJUČIVO lični izbor.
Iz razgovora sa drugim roditeljima,čitajući tekstove i forume na internetu i gledajući neke emisije,saznala sam da se današnji roditelji izgleda dele u dve kategorije:Na moderne i tradicionalne roditelje.
U početku,nista mi nije bilo jasno,pa sam odlučila da se bolje informišem i saznam kojoj ja "kategoriji" pripadam.Iako generalno smatram da je "zlatna sredina" najbolji izbor,nekako je ispalo da sam u kategoriji modernih,odnosno onih koji "previše popuštaju" svojoj deci.
Kada sam dobro razmislila i potražila savet onih koji već imaju odraslu decu,shvatila sam da je to istina,ja "previše popuštam".
U ovom trenutku,moram da zamolim sve one koji pripadaju kategoriji "tradicionalnih roditelja"bez mogućnosti da razumeju nas koji se drugačije ponašamo,da ovaj tekst ne čitaju.Zašto?Zato što moj cilj nije da "menjam" ljude,već da pišem o svom iskustvu.Svako ima pravo na svoju odluku.
Da krenemo od "tradicionalnih roditelja".Ko su oni zapravo?Kakve su njihove metode vaspitanja?
Koliko sam uspela da ukapiram to su oni što rade sve suprotno od onoga što ja i moj partner radimo.
U nastavku,pisaću o načinima na koje mi vaspitavamo svoje dete,sa ciljem da ga što bolje pripremimo za život.
-Prvo i osnovno pravilo kod nas je to da nema fizičkog kažnjavanja,odnosno udaranja deteta.Proključa mi krv kada čujem ono:"Batina je iz Raja izašla",da je bila dovoljno dobra za Raj tamo bi i ostala,ne bi izašla.Ne znam zašto ljudi fizički napad na odraslu osobu zovu NASILJE,a fizički napad na dete VASPITANJE.To nema nikakve logike ni smisla.Fizički napad(na bilo koju osobu,čak i životinje) je KRIVIČNO DELO i kao takvo sankcioniše se ZATVORSKOM KAZNOM.Ne znam šta nekima ovde nije jasno,zakonske norme su informacije dostupne svima,ima ih i na internetu.
-Sledeća stvar, HRANA.Dobar deo tih roditelja,koji se nikako ne slažu sa našim načinom odgajanja dece,određuje svojoj deci šta MORA da jedu.Brokoli je zdrav,šargarepa je zdrava,voće isto...sve je to istina,ali je istina i da je većina navedenih namirnica apsolutno bezukusna ili nedovoljno ukusna.Dakle,mi kada poželimo da naše dete jede nešto od toga,što ono normalno odbije,potrudimo se da bude pripremljeno i servirano na zabavan način.Deca vole zabavu,a i odrasli.
Ukoliko moj sin odbije da jede ono što mu je ponuđeno,dobiće nešto drugo.Ni ja sama,ni verujem bilo koja osoba na svetu,ne voli SVE da jede.Ne možemo ni od dece da očekujemo da jedu SVE.
-Kako je sada došlo vreme moderne tehnologije,mnogo se priča o vremenu koje dete treba da provede uz računar ili mobilni telefon i da li uopšte treba.Negde sam čula komentar jedne majke:"Ja svom detetu neću da dam telefon i igrice do 12. godine".Ta ista majka nije celo veče ispustila mobilni iz ruku.Ok,ako već smatrate da vaše dete ne treba da koristi računar,mobilni,internet i drugo,krenite od sebe,odnosno dajte mu lični primer,neka se ugleda na vas.Da je gore pomenuta mama sa sobom nosila "Rat i mir" i njeno dete bi takođe bilo zainteresovano za knjige klasične književnosti.Moje dete je svoj prvi crtani"Crvenkapa" gledalo sa 6 meseci,na tablet-računaru.Naravno da on tada nije razumeo ništa što Crvenkapica radi,ali su mu same slike,ton i muzika bili zanimljivi.Živimo u 21.veku,nema razloga da se ponašamo kao da nije tako,cilj je da se ide napred,a ne unazad.I suprug i ja smo osobe koje svakodnevno koriste računar i internet,prema tome,nemamo pravo da detetu uskratimo isto.
Ono što sam na kraju shvatila je da se deca stvarno ugledaju na roditelje.Sve što smo od njih naučili(bilo pozitivno ili negativno) se izuzetno teško menja,čak i u odraslom dobu gde smo već formirane ličnosti.Zapravo,naša ličnost se formira na osnovu onoga što vidimo(ne što čujemo) od naših roditelja.
Deca agresivnih ljudi najčešće su agresivna.Deca pušača su uglavnom pušači(neću da imam pravo ovo da zabranim svom sinu)...U svakom slučaju,oni se ugledaju na nas.U nama vide svoje uzore i heroje.
Mislim da je najvažnije da shvatimo da ne možemo jedno da razmišljamo,drugo da pričamo,a treće da radimo.Tako samo možemo da ih zbunimo.Verovatno treba da budemo onakvi kakvi želimo da naša deca budu jednog dana i još bolji od nas.
Foto:Pinterest i Google slike
Коментари
Постави коментар