Srednja škola...iz mog ugla
Današnja priča dolazi iz perioda pre 2010. godine i 100% je moj lični ugao gledanja.
U pomenutom periodu,računari su već postali svakodnevnica,ali ni blizu ovoga danas.Svima je već bilo jasno da će u budućnosti oni biti jedna od najvažnijih stvari,koje su potrebne za obavljanje bilo kog posla.Već sam tada poželela da idem u korak sa vremenom i pre upisa tražila koje srednje škole imaju smerove vezane za računare.
Tako sam u svom istraživanju došla do jedne tehničke škole,u kojoj se tek bio pojavio novi smer, onakav kakav sam tražila.Pored imena samog smera u zagradi je stajalo ono (ogled),što znači da će to da bude prva generacija učenika sa baš tim zvanjem.Ta činjenica me je posebno radovala.
Ljudi vođeni stereotipima,ubeđeni su u to, da su skoro sve škole,koje u sebi imaju taj deo "tehnička" rezervisane samo za momke.
U ovoj priči,najviše mogu da se pronađu devojke(onaj mali broj),koje su završile ili tek idu u neku takvu školu.
Donosim vam spisak svega onoga,što pored predviđenog gradiva,nauče upravo te devojke.
-Prvo i osnovno,što nauče odmah po ulaku u školu,je da se odazivaju na "brate".
-Nemaju nikakav problem,ukoliko im se u početku,profesori povremeno obraćaju u muškom rodu.
-Naviknu na čudne poglede ljudi ,kojima kažu u koju školu idu.
-U početku,sve što izgovore ili urade,može i biće protumačeno na neki perverzan način.Kako prolazi vreme,ovo postaje sve slabije,tako da ,bez panike.
-Uvek sa sobom nose:ogledalce,labelo,uloške,češalj...jer takve stvari obično nema od koga da pozajme.
-Nisu 100% sigurne kako se zove najnovija kolekcija neke modne kuće.,ali zato znaju imena većine fudbalera,kao i klubova za koje oni igraju.
-Bez ikakvih problema, izdaleka,prepoznaju marke automobila i njihove modele.
-Sa sigurnošću znaju da prava muško-ženska prijateljstva postoje i da ne prerastaju uvek u nešto više.(O muško-ženskim prijateljstvima,predrasudama koje ih prate i stereotipima uopšte,u nekoj od narednih objava)
Najvažniji deo ove priče je to da sam, pored diplome(koju trenutno mogu da okačim mački o rep),iz srednje škole ponela neke od najvrednijih stvari u životu.
-Ponela sam,jednu ljubav,danas krunisanu porodicom
-i jedno prijateljstvo,danas krunisano kumstvom.
U pomenutom periodu,računari su već postali svakodnevnica,ali ni blizu ovoga danas.Svima je već bilo jasno da će u budućnosti oni biti jedna od najvažnijih stvari,koje su potrebne za obavljanje bilo kog posla.Već sam tada poželela da idem u korak sa vremenom i pre upisa tražila koje srednje škole imaju smerove vezane za računare.
Tako sam u svom istraživanju došla do jedne tehničke škole,u kojoj se tek bio pojavio novi smer, onakav kakav sam tražila.Pored imena samog smera u zagradi je stajalo ono (ogled),što znači da će to da bude prva generacija učenika sa baš tim zvanjem.Ta činjenica me je posebno radovala.
Ljudi vođeni stereotipima,ubeđeni su u to, da su skoro sve škole,koje u sebi imaju taj deo "tehnička" rezervisane samo za momke.
U ovoj priči,najviše mogu da se pronađu devojke(onaj mali broj),koje su završile ili tek idu u neku takvu školu.
Donosim vam spisak svega onoga,što pored predviđenog gradiva,nauče upravo te devojke.
-Prvo i osnovno,što nauče odmah po ulaku u školu,je da se odazivaju na "brate".
-Nemaju nikakav problem,ukoliko im se u početku,profesori povremeno obraćaju u muškom rodu.
-Naviknu na čudne poglede ljudi ,kojima kažu u koju školu idu.
-U početku,sve što izgovore ili urade,može i biće protumačeno na neki perverzan način.Kako prolazi vreme,ovo postaje sve slabije,tako da ,bez panike.
-Uvek sa sobom nose:ogledalce,labelo,uloške,češalj...jer takve stvari obično nema od koga da pozajme.
-Nisu 100% sigurne kako se zove najnovija kolekcija neke modne kuće.,ali zato znaju imena većine fudbalera,kao i klubova za koje oni igraju.
-Bez ikakvih problema, izdaleka,prepoznaju marke automobila i njihove modele.
-Sa sigurnošću znaju da prava muško-ženska prijateljstva postoje i da ne prerastaju uvek u nešto više.(O muško-ženskim prijateljstvima,predrasudama koje ih prate i stereotipima uopšte,u nekoj od narednih objava)
Najvažniji deo ove priče je to da sam, pored diplome(koju trenutno mogu da okačim mački o rep),iz srednje škole ponela neke od najvrednijih stvari u životu.
-Ponela sam,jednu ljubav,danas krunisanu porodicom
-i jedno prijateljstvo,danas krunisano kumstvom.
Коментари
Постави коментар