JEZOMOR....iz mog ugla

                     Danas,po prvi put na blogu,pomenuću neka lična imena i prezimena određenih ljudi,naravno uz njihovu želju i saglasnost.


                    Razlog zbog kog pravim takav izizetak je jedna JEZIVO dobra knjiga,koja je relativno skoro objavljena i  koju svima preporučujem.
                     Za tu knjigu,sam lično i emotivno vezana,jer je jedan od njenih autora moj rođeni brat,a drugi njegov i porodični, dugogodišnji prijatelj.Kada sam se našla u ovako posebnoj i nesvakidašnjoj situaciji,na trenutak sam zaboravila svoje omiljene žanrove i horor je na  kratko zauzeo prvo mesto.
                     Knjiga "JEZOMOR-portret troprstog slikara",koju zajednički potpisuju Mladen Stanisavljević i Miloš Petković,napisana je za prave ljubitelje horor-fantastike,kao i one(kao ja) koji bi čitajući je mogli to da postanu.
                     Kako sam već navela,do objavljivanja ove knjige,horor nije bio ni blizu vrha, liste stvari koje volim.Kao i svaki početak,samo čitanje onih JEZIVO dobrih opisa,za mene je bilo pomalo teško i isprekidano pauzama, koje sam pravila.
                    Na samom početku knjige,upoznala sam njenog glavnog lika Isidora,koji je u tom trenutku stanovao u gradu,tu je radio i vodio svoj život. U tom delu  nije ništa  JEZIVO.Pravi ljubitelji horora,opustiće se tek kada naš Isidor odluči da neko vreme provede na selu.Mi ostali,bićemo opušteni samo tokom njegovog boravka u gradu.

                    Kakav je još  utisak "JEZOMOR" ostavio na mene,govori činjenica da sam jednu od  mnogobrojnih pauza napravila,u trenutku,kada sam čitajući slučajno skrenula pogled ka uglu sobe.Tada sam odlučila da svoje  čitanje nastavim tek nakon što pauka, koji se tu našao izbacim napolje.Nisam neki ljubitelj paukova,ali ih se ni ne plašim,bar do tada nisam.Moram da naglasim,da je u svakom trenutku,napolju morao da bude dan,a svetlo i TV u sobi uključeni.Nekako sam uvek uklapala svoje vreme za čitanje i sa vremenom u koje su i ostali ukućani bili tu,blizu mene.Na onaj fazon iz američkih filmova,knjiga u krevetu,dok mrkli mrak u sobi razbija samo neka lampica,sam morala da  zaboravim.

                     Verovatno je svima,kao i meni,poznat onaj osećaj,koji se javlja uglavnom u toku gledanja nekog strašnog filma ili emisije.Ono kad tešimo sebe da je sve to samo film(u ovom slučaju knjiga),i  samo nečija mašta.Upravo sam o tome mislila i ja dok sam pratila Isidora u njegovim avanturama.Setila sam se trenutka sa promocije "JEZOMORA",(koju sam sa uživanjem pratila),u kom Mladen i Miloš pričaju o tome kako je "JEZOMOR" samo plod njihove autorske mašte.Da nema nikakve veze sa stvarnim događajima,i da su čak i neka stvarna mesta,o kojima su pisali,bila izmenjena za potrebe knjige.Ta činjenica je delovala tako opuštajuće.
                  Nakon toga,setila sam se još jednog trenutka sa promocije.Pričali su i o jednoj staroj legendi,koja je dosta uticala na same događaje opisane u knjizi,zapravo ona je bila i inspiracija za istu.Ok,ta činjenica nije nimalo opuštajuća,jer sam negde davno čula ,da u svakoj legendi ima bar malo istine....                                                                                                                                               

                 
                    Ovo je jedna od  retkih situacija,gde ona stara izreka "Ne sudi knjizi po koricama",ne važi.Sam izgled knjige,potpuno podržava,ono što ste u prilici da pročitate,kad je otvorite.
                 Za to se lično pobrinuo ilustrator Igor Krstić,koji je na najbolji mogući način prikazao,deo svega što su Mladen i Miloš zamislili i opisali.