Šta se dešava kada čekamo?
Čekamo redove,autobuse,vozove,taxi.
Čekamo vikend,godišnji odmor,praznike,leto...
Čekamo da nam neko drugi popravi dan,godinu, život...
Čekamo bolji posao,veću platu,neko bolje vreme...
I dok tako čekamo,jedino što dočekamo je pogled sa terase staračkog doma.Kao da se sve dešava nekom drugom,a mi smo samo nemi posmatrači.Ovakve stvari su u redu samo kada se nalazimo u pozorištu...Pa ćutimo,gledamo i čekamo sledeći pokret ili rečenicu profesionalnih glumaca koji su na sceni.I to je ok zato smo i došli,platili kartu i sledeći sat ili dva prepustili profesionalcima.
Međutim,život nije serija,film ili pozorišna scena...
U životu nema profesionalnih glumaca,već je svako od nas glavna "zvezda" svog filma.
Čekajući onaj savršen trenutak,propustićemo mnogo lepih "nesavršenih" trenutaka.
Savršen trenutak je nešto što nikada neće da se pojavi jer ništa na svetu nije savršeno.
Onog momenta kad to shvatimo počinjemo da primećujemo detalje,sitne prilike i svakodnevne stvari na koje do sada nismo obratili pažnju.Počinjemo da gradimo svoj "nesavršeni" život.
Zašto je čekanje loše?Čekajući zaboravimo šta uopšte čekamo,predugo traje i vrlo često nije vredno.
Ono nas psihički uništava i jednog dana samo odustanemo,a odustajanje je gore od čekanja.
Jedna od najpametnijih odluka koju svako od nas(pre ili kasnije) donese,je ona da svoj život uzima u svoje ruke.
Čista svest,zdrava pamet,mogućnost mišljenja i govora...sve su to naši saveznici.Oni nam dopuštaju da svoje odluke donosimo sami,da ne zavisimo od drugih i svakako ne budemo žrtva čekanja.
Prema tome,najbolje je da sve ono što možemo da uradimo sada ne odlažemo za kasnije jer se kasnije vrlo često pretvori u NIKAD.
Sve to normalno ne znači da kroz život treba da idemo "glavom kroz zid".Ne znači ni da ne treba da razmišljamo pre donošenja važnih odluka.Već da,iako sebi dajemo određeno vreme za razmišljanje ipak prepoznamo taj trenutak gde premišljanje prestaje,a počinje naše delovanje.
Коментари
Постави коментар