Bogati,siromašni ili "na sredini"...Da li možemo da biramo?

   Evo još jedne teme oko čijeg odgovora ljudi nikako ne mogu da se slože.Koliko zapravo,svako od nas,kao pojedinac može da utiče na to da li će da živi "na visokoj nozi", da preživljava ili nema za osnovne stvari?

  Niko od nas nije birao gde će i u kojim uslovima da se rodi.Neki su rođeni u izuzetno bogatim porodicama,većina nas u porodici srednje klase,a nažalost ima i onih koji su se odmah po rođenju bili u uslovima extremnog siromaštva.

   Prema tome,u ovom tekstu ne pišem o deci,tinejdžerima,studentima i izuzetno mladim ljudima.Već o onima koji imaju dovoljno godina, koji su imali i imaju mogućnost izbora.

   Pre toga jedno pitanje,koje svi postavljamo sebi.Da li svi ljudi na svetu imaju jednake šanse da žive luxuzno?Nemaju i to je činjenica.Oni koji su rođeni bogati,nasledili ili imali sreće da dobiju premiju na lutriji,svakako imaju veće šanse.Naravno to ne znači da ostali,svojim radom ili nekako drugačije ne mogu da postignu ono što su oni drugi "dobili".Pre nego takve ljude nazovete razmaženim "maminim i tatinim sinovima i princezama" ,koji sve imaju "na tacni" razmislite još jednom.Svakako da ima baš takvih,bahatih i bezobraznih,ali ima i onih koji su njihova suprotnost.Setite se da niko nije birao u kakvoj će porodici da se rodi,pa ni oni nisu "krivi" što imaju.

   Kada počinjemo da dobijamo prve prilike za uspeh?Najčešće između 20. i 25. godine života.U nekim slučajevima se to dešava ranije,ponekad i u detinjstvu,ali takve situacije su retke,pa o njima u nekom od narednih tekstova.

   Dakle,po završetku škole i/ili studija,svakako posle 18.rođendana,kada odlučimo da potražimo prvi posao i osamostalimo se,tada dolaze i prve prilike.

   Najčešće u periodu između 20. i 30. godine,mi tražimo "sebe",odnosno tada stvarno saznajemo šta želimo da budemo kad porastemo.Skloni smo češćem menjanju poslova(nije uvek slučaj),isprobavanju novih stvari,tada se najčešće odlučujemo za rad u inostranstvu...Ukratko pokušavamo da nađemo pravu priliku za uspeh.Najviše prilika dobijamo baš u ovom periodu.

   U trenutku kad osoba gasi 30 svećica trebalo bi da zna čime želi da se bavi i čemu da se posveti.Neki su pronašli svoj posao i žele da napreduju,drugi su ga pokrenuli sami.Ima i onih koji tada odluče da se školuju ili usavršavaju,neki prekvalifikuju...Svakako tu su i oni koji žele da se posvete samo deci,porodici i braku,bez karijere.Ništa od ovoga nije pogrešno,ako nas stvarno čini srećnim i ako je odluka.U ovom periodu biće nešto manje prilika za uspeh ali ih ima.

   Psiholozi kažu da između 30. i 40. godine,većina ljudi dostiže svoj maximum kada je posao u pitanju,odnosno vrhunac karijere.

   Između 40. i 50. godine,kažu da je stvarno čudno,a i ja primećujem isto na primerima svoje okoline.Neki rade ono što žele,neki ono što moraju.Neki tek traže posao,dok su drugi stekli penziju. 

    Onog trenutka,kada se pred vama pojavi torta sa 50 svećica,to sigurno znači da ste neke prilike iskoristili,neke propustili,ali još se pojavljuju nove i još možete da promenite ono čime niste zadovoljni.

    Uvek i svima može da se desi težak finansijski period,to je normalno.Postaje nenormalno kad krštenica kaže 60,a vi nemate "za leba"uz to ste sada(i bili)apsolutno sposobni i zdravi.

   Ova situacija je loša,znači da ste propustili mnogo prilika i da je to bio vaš izbor.Za 60 godina,koliko imate sigurno,bez izuzetaka i obzira na životne okolnosti,imali ste bar jednu priliku da sebi obezbedite pristojan život i imate osnovne stvari.

   Pod "osnovne stvari"podrazumevam hranu,krov nad glavom i bar  toliko para u novčaniku,da možete da kupite odeću,obuću i platite račune.

  Ako sa 60 godina niste  bogati,male su šanse da to ikada budete,nije nemoguće ali jednostavno mnogo ste prilika propustili. 

   Do kakvog smo zaključka došli?Zaključili smo da su prilike svuda oko nas,samo treba na njih da obratimo pažnju.Takođe,ne smemo da bežimo i krijemo se u strahu da ne pogrešimo.Grešićemo,bez obzira da li to želimo ili ne.