Zašto vas drugi doživljavaju kao lošu osobu,iako to niste?

Već znamo koliko je prvi utisak važan i koliko to što ljudi "na prvu" vide može da oteža partnerske,prijateljske,poslovne,rodbinske i sve druge odnose.

Zašto nas ponekad vide kao loše,zlobne ili "hladne"?

Preterana ozbiljnost.Neki ljudi su ozbiljni,neki nisu,to je činjenica i ne možemo da je promenimo.Većina nas može tu svoju ozbiljnost,odnosno neozbiljnost da prilagodi situaciji i da cela priča funkcioniše kako treba.Ali šta je sa onima koji ne mogu uvek da se prilagode i šta ako se nađete naspram njih?

Ako ste preterano ozbiljni:Jedini način da sebi pomognete je upravo prilagodljivost.Što znači da nema razloga da sve što neko drugi kaže ili uradi shvatite lično.

Ako imate "posla" sa nekim previše ozbiljnim:Pokušajte da razumete da to što je neko ozbiljan nije nikakav napad na vas,nikakva provokacija ili "poziv" na sukob,već da postoje ljudi čiji se pogled na svet razlikuje od vašeg.I to je sasvim ok.

Ne smejete se previše.Sa nekim ljudima imamo isti ili sličan smisao za humor,a sa drugima ne.I tako nešto ne bi trebalo da bude problem.Međutim,u svakodnevnoj komunikaciji jeste.

Ako se ne smejete previše:Nema razloga da se osećate glupo i neprijatno,preispitujete sebe i analizirate nebitne detalje samo zato što vam nečija šala ili priča nije bila smešna,dok većini drugih ljudi jeste.Razlikujete se i nema smisla smejati se silom i veštački.

Ako imate "posla" sa nekim ko se ne smeje previše:Jako je neprijatno kada ispričate nešto ili želite da budete duhoviti,a neko vas gleda i deluje kao da mu je dosadno.Jasno je da će takva osoba(u većini slučajeva) da vam bude odbojna.Ono što treba da razumete je da to što se neko ne smeje vašim šalama ne znači da vi niste zabavni.Jednostavno,samo ima drugačiji smisao za humor.

Ne tražite ili pomoć tražite veoma retko.Samostalnost je jedna od najvećih vrlina koju možemo da imamo.Opet,u svakodnevnoj komunikaciji to što ste mnogo samostalni i volite sve da radite sami može da predstavlja problem u odnosu sa drugim ljudima.

Ako ste samostalni i ne tražite pomoć:To nikako ne bi trebalo da menjate.Ono što treba je da shvatite kako nema ništa loše u tome da povremeno tražite pomoć ili poslušate predlog drugih.Ako je ne tražite baš nikad,ljudi to shvate kao da vam nisu potrebni,pa se udalje od vas.

Ako imate "posla" sa nekim ko ne traži pomoć:Svoju pomoć ponudite kad to želite i možete ali ne insistirajte da pomognete po svaku cenu.

Ako ste po prirodi strogi.Ovde se ne misli na ljude čiji posao ili neka specifična situacija zahteva taj stav,već na one koji su,uslovno rečeno rođeni takvi.Sa njima ili možete da funkcionišete,ili ne i to je to.

Ako ste strogi:Jasno vam je da je to deo vaše ličnosti,što se ne menja ili se menja jako teško,čak i uz volju i trud.Isto tako vam je jasno i da bar povremeno morate da "ublažite" svoje stavove i "spustite gard",kako ne bi rasterali sve oko sebe,čak i one koje volite i koji vole vas.Neke ljude takav pristup plaši.

Ako imate "posla" sa nekim ko je strog:U zavisnosti od same priče,uglavnom ovde imate dve opcije:da ih prihvatite takve kakvi jesu(ako možete) ili da se udaljite od njih.U svakom slučaju,ne možete ni sebe da krivite ako vam neko ko je takav ne prija.

Bez obzira na to kakvi ste kao ličnost i sa kakvim ljudima imate "posla",uvek će da postoje oni koji neće da vam se dopadaju(ponekad i bez konkretnog razloga),kao i oni kojima vi nećete da budete uopšte simpatični.

Odnosi sa ljudima uopšte nisu laki.Svakako je  dobro da što pre shvatimo da postoje ljudi koji su nam neverovatno slični, a sa druge strane postoje i oni sa kojima nemamo skoro ništa zajedničko.