Kako sam preživela loš razgovor za još gori posao?
Sama priča datira iz sada već daleke 2014.godine kada sam aktivno tražila posao i još uvek nisam bila mama.
Kao i većina onih koji su nekada tražili ili još uvek traže posao,poslala sam veliki broj CV-a(koje nisam uspela da prebrojim),na adrese različitih,malih i velikih,novih i starih firmi.Kad bolje razmislim,dostavila sam svoj CV(sa u većini slučajeva OBAVEZNOM slikom)svim firmama koje su u to vreme imale potrebu za radnicima.
Neke sam slala preko net-a,neke nosila lično,neke dala tetki komšijine snajke da odnese,kad već prolazi pored svaki dan...
Uz pomoć neke ludačke sreće,pravilno raspoređenih zvezda,retrogene Venere i svih Svetih sila,jednog dana neka ozbiljna firma je odlučila da i moj, tada ne baš prebogat CV uzme u obzir.
Prijatan glas sa druge strane slušalice govori mi da ako sam još uvek zainteresovana za taj posao(oko 3 meseca od kako sam konkurisala) dođem tog i tog dana,na tu i tu adresu u 14h,na kratak razgovor i praktično testiranje.
Ovde je već trebalo da razmislim još jednom.U tekstu oglasa ozbiljna,porodična firma sa dugogodišnjim iskustvom u poslovanju,bila je sve drugo samo to ne.
(II-deo)-Putovanje
Sad kad sam konačno negde pozvana moram da smislim najbolji način da dođem do dotične firme(u daljem tekstu zvaćemo je samo firma),koja se zatvorila brže nego što je otvorena, na sreću svih nas.
Pomenuta se nalazi na najudaljenijoj lokaciji u gradu,odnosno van njega,koju su i Bog i ljudi(koji ne rade tamo)davno zaboravili.Lokacija nije bila navedena u oglasu,trebalo je da se zapitam zašto.
OPCIJA 1:Da idem autobusom,koji nema baš često jer u tom delu nema drugih ljudi ,osim onih kojima je firma radno mesto .Odpada zbog toga što mi se nikako ne poklapa sa 14h.Uz to autobusi ponekad više liče na konzervu sardine nego na prevozno sredstvo.Ne želim da do svog kako sam se tada nadala budućeg radnog mesta,prvi put putujem na jednoj nozi i to tuđoj.
OPCIJA 2:Prevoz u sopstvenoj režiji.Za konkurs u firmi bilo je OBAVEZNO navesti da li posedujete vozačku dozvolu.Da,ali ne posedujem ništa što bih mogla da vozim.OPCIJA 3:Taxi,da to je to.Svi taxisti sigurno znaju gde je ova adresa za koju prvi put čujem,ipak su to profesionalci,stižem bez problema.To je bila greška. Danas znam da su pravi profesionalci manjina u bilo kom poslu.
Dolazi taxi,lepo raspoložen taxista odmah pošto sam mu rekla gde idemo kaže da do tamo još nikada nije imao vožnju.Lik je bio sve samo ne profesionalan.Pričao mi kako mu je ovo treći dan na poslu i kako su za vikend on i njegov drugar išli da cepaju drva kod nekog teče,pa ga sad ubiše leđa.
Time što ga leđa ubiše verovatno pokušava da opravda svoje vozačke sposobnosti,koje su na nivou osrednjeg kandidata za vozača u auto- školi.
Dva puta je pogrešno skrenuo u neke "ulice".Psovao i onog ko ih krstio,betonirao(ili ne),postavio tu.Psovao i firmu koju su se usudili da otvore baš tamo gde smo krenuli,kao njemu u inat.
MISLIM SE:"Da si povez stavio na oči,pre bi oterao taj auto gde treba,koji kao da plače zbog omašene brzine"
Naravno, to nisam naglas smela da kažem da me ne izbaci u sred ove Nedođije iz koje ne znam kako bih se vratila.Tek sad u potpunosti razumem zašto su Ivica i Marica bacali kamenčiće kroz šumu.Trebala sam i ja ,dok predeo kroz koji prolazimo zaista podseća na šumu,ali ne onu iz bajke.
Kooooonačno,kroz gusto granje naziru se reklamne neonke moje nesuđene firme.Na prvi pogled jedna od onih zgrada u kojoj želite da radite,apsolutni kontrast okruženju.Zamišljate sebe kako dolazite u nekom poslovnom odelu ili kompletu,sa osmehom na licu i puno love u džepu.Što je u ovoj priči od istine daleko kao od Meseca.
Na samom ulazu u firmu dočekao me je prvi problem u vidu namrštenog dvometraša kome sam upravo prekinula puš pauzu.
Ko si?Šta si?Ajmo sve iz džepova na ovaj sto.Posle druge progutane knedle nekako izustim da sam zapravo pozvana na razgovor.Hahahahaha...Namrštena faca se polako pretvara u dobrodušnu sa osmehom i cela situacija više ne liči na onu kad te izbacuju iz nekog kluba ili diskoteke.Ljubazno mi govori gde treba da prođem i u kom hodniku da sačekam da me prozovu za razgovor u kancelariji br.2.
(III-deo)-Pred-intervju
Hodnik, nalik nerenoviranoj,manjoj, školskoj sali za fizičko.MISLIM SE:"Gde nestadoše one prelepe neonke i boje"."Ne sudi knjizi po koricama,uglavnom se pokaješ."
U tom hodniku još oko 15-ak mučenika,koji su u istom sr*nju kao i ja.Pogledi svih nas se nakratko međusobno susreću,praćeni najblažim,stidljivim osmesima,ali bez reči.Na samom dnu ove "čekaonice" velika,braon,tapacirana vrata...da kancelarija br.2,moj današnji cilj.
Nesuđene kolege i kolegenice već počinju da gledaju na sat i polako komuniciraju međusobno.Već je negde oko 14:30.
Braon tapacirana vrata se polako otvaraju.Starija žena,sa crvenim karminom,naočarama,biserima oko vrata i punđicom na vrh glave, kaže nam da popunimo upitnike koje je donela i budemo strpljivi uskoro će menadžer da pozove prvog kandidata.Sve ljubazno,profesionalno i nalik savršeno.
Ovde počinje borba za hemijsku koju većina nema.Dogovor ko će kome da pozajmi svoju kad završi i kopanje po torbama i džepovima ne bi li se našla neka.Sve već počinje da liči na one svađe koje možemo da vidimo na buvljacima i ispred kafana pred fajront.
Poučena iskustvima iz raznih drugih ustanova koje sam imala "privilegiju"da posetim, sa sobom uvek nosim hemijsku,upaljač,selotejp, hanzaplast,brufen i dezodorans(tako je i dan danas).O mojim iskustvima u drugim ustanovama u nekom od narednih tekstova.
(IV-deo)-Čekanje
Sada je već prošlo 15h.Simptomi kao što su nervoza,žvakanje žvaka, grickanje izmanikiranih noktiju specijalno za ovu priliku i raspitivanje o tome gde sme da se pripali sve su više prisutni.Baterija na mobilnom mi je skoro prazna,dok pokušavam da sprečim zmijicu da lupi glavom o zid.Zapravo,ona koja je trebala da lupi glavom o zid i opali sebi šamar pre nego pošalje CV ovde sam ja.Počinjem da razmišljam o smislu života,šta mi je ovo trebalo i zašto postoje vreće za spavanje koje mogu da se sklope i izgledaju kao manji novčanik.
Konačno tapacirana vrata se ponovo otvaraju.Na ulazu istih pojavljuje se dotični menadžer po mojoj proceni star 35-40 godina koji se stvarno trudi da se to ne vidi,stajling "kopiram tinejdžere".Nekim polu-strogim glasom autoriteta u pokušaju poziva prvog kandidata,koji naravno nisam ja.On se zadržao oko 30 min,izašao vidno iznerviran i otišao bez reči.Drugi su se zadržali nešto kraće,neki odustali i pre nego da ih pozovu i otišli.Niko iz čuvene kancelarije br.2 nije izašao sa osmehom na licu.Ok,ovo me već malo brine,trema postaje jaka,čuka bije kao luda.
Do sad sam već ukapirala da pozivaju po azbučnom redu.To mi je bilo super u školi kad krene profesor od početka dnevnika i uvek mi je bilo žao ovih čija prezimena počinju na A i B.U ovoj situaciji oni bi bili pravi srećnici i davno otišli kući.To je verovatno ono kolo sreće koje se okreće.
Tako ostadosmo nas troje u hodniku.I opet se tapacirana vrata,od kojih me već hvata neka jeza, otvaraju.Gospođa sa punđicom izgovara moje puno ime,IME OCA i prezime,e neka sam i to dočekala da čujem danas.
(V-deo) Intervju
Konačno eto i mene unutra.Ono lupanje čuke i trema koju sam imala davno su nestali.Desno od stolice na koju su mi rekli da mogu da sednem njih četvoro, za posebnim stolom nešto upisuju.Kao oni članovi porote u američkim filmovima,odmeriše me kratko od glave do pete.Levo od mene gospođa sa biserima i crvenim karminom,nabacila neki fejk osmeh,naspram mene menadžer.
Prvo pitanje ali ne i najgluplje:"Da li da vam se obraćamo po imenu ili prezimenu?"Verovatno je to sad neki modni trend.MISLIM SE"Eto možete da me zovete i Vladimir,kad ste mi već tako pročitali ime oca.Ovo nije prvi put da se to dešava,gotovo sam i navikla da mog tatu službenici raznih ustanova zovu tako.Vladimir,iako lepo ime nije njegovo,samim tim ni moje srednje". Sve ovo normalno nisam rekla,opet zbog onog straha da me ne izbace napolje.Možda može da me pojede neki vuk,medved ili mrak koji je već pao.Da podsetim,razgovor je bio zakazan za 14h.
Sama pitanja bila su vezana za sve i svakoga u mom životu,od trenutka rođenja do tada.Niko u tom moru pitanja i odgovora nije ni pomenuo platu.Tada sam mislila da se na razgovoru za posao to ne pita,tako su me učili stariji.Još jedna moja greška koju danas ne pravim.I ovde vidimo da je istina ono da se na greškama uči.
U toj situaciji čovek bi pomislio da u onom kilometarskom upitniku iz hodnika ništa nisu propustili,opet greška.Mislim da me jedino nisu pitali šta mi je pokojna pra-baba bila u horoskopu što sam očekivala,premda ih je interesovalo njeno devojačko prezime.Kakve je to veze imalo ni sada mi nije jasno,ali mi je svakako jasno zašto je ova firma zatvorena.
Praktični test
Takođe dobila sam da pred ovom "porotom"rešim praktični test.Neki delovi nečega se guraju u nešto što ne znam čemu služi,a ja samostalno treba da provalim šta gde ide,nema obuke.Sad mi je jasno zašto postoje kristalne kugle i karte za gatanje.Sve je ovo valjda neki poslednji krik mode koju vlasnici firme slepo prate.Verovatno bi im sama NASA pozavidela na ovako komplikovanom testu i opširnom razgovoru.
Na kraju ove celodnevne agonije,kažu hvala što ste izdvojili vreme(mnogo vremena) čujemo se,vidimo se,imamo vaš kontakt .MISLIM SE "Nećete vi mene ni na slici da vidite".
(VI deo) Sex
U ovoj priči pomalo ima i sexa ali nije to onaj sex u kome se uživa.
Ukoliko ste ljubitelj BDSM akcije,onda će ovaj deo da vam bude posebno zanimljiv.Ukoliko niste svejedno pročitajte,da se ne bi našli u situaciji da budete izloženi istom.
Prvo, zaboravite na bičeve,lisice,maske,poveze za oči,kostime i sve one sitnice koje možete da kupite u sex šopu.Nije ovde reč o tome.
Zapravo,nema razloga da se cimate do takvih šopova,dovoljno je samo da budete naivni kao ja tada i potražite posao na pogrešnom mestu u bilo koje vreme.Zato se uvek dobro raspitajte,jer ako to ne uradite možete da dobijete pravo hardcore jeb*nje u zdrav mozak i to besplatno.Platićete samo svojim živcima.
-Za početak,dobro će da vas išibaju pogledima što ste uopšte došli na razgovor na koji su vas pozvali i sj*bali im vreme za 6 i 7 kafu u krugu porodice.Sve to pod maskom ljubaznosti i lažnog osmeha.
-Vezaće vam usta svojim brbljanjem niočemu i tako onemogućiti da pitate bilo šta što vas interesuje.
-Vezaće vam i oči,svojom lošom glumom autoriteta,da ne bi videli koliko su zapravo jadni.
-Sama lokacija dotične firme,ograničiće vam kretanje bez lisica i konopca.
(VII deo)Kraj i odlazak kući
Već sam bila uverena da ovaj dan nikada neće da se završi ali na moju sreću to je bila opet greška,ipak se završio.Izlazim polako iz dvorišta ovog cirkusa koji zovu ozbiljna porodična firma i pokušavam da se setim imena jednog psihijatra kog poznajem.Takođe pokušavam da smislim i način kako da pobegnem iz ove vuko*ebine.Upravo sam zamrzela posao koji nikada nisam radila.
Dolazim do parkinga,kad ono tamo moj Princ.
E ovo je definicija romantičnog iznenađenja,kakve karte za Dubaji,Havaji i ostalo,samo neko ko te voli i karta za što dalje od ovog jezivog mesta.
Коментари
Постави коментар