Film "Džeraldova igra"(2017)...iz mog ugla

Fotografija:Google slike

Ne dešava se često da neki horor film ima moju punu pažnju od prve do poslednje scene.Upravo zbog toga film "Džeraldova igra"je danas glavna zvezda na blogu.
Psihološki horor ,snimljen 2017 godine,prati radnju knjige koju je napisao čuveni Stiven King.Ovaj majstor horor žanra ima tu moć da čitaocima i gledaocima nikako ne dozvoli da "predvide" kraj ili sledeću scenu,odnosno stranicu knjige.
U glavnim ulogama Karla Guđino(Džesi) i Brus Grinvud(Đžerald),vodiće nas kroz ovaj film čija se radnja većinski dešava u jednoj sobi,što na prvi pogled deluje dosadno.Film je sve drugo samo ne dosadan.
Sam početak je sasvim uobičajan,normalan,vidimo stariji par koji se sprema da vikend provede u svojoj kući na jezeru.Međutim,već u prvih nekoliko minuta,to "normalno" prekida pas koji jede na sred puta kroz šumu.

Stiven King je poznat i po tome što u svojim pričama dodaje i tu neku dozu dvosmislene ili čak trosmislene radnje.Mislim da je baš zato ovde i uključio psa.

Radnja filma nema neki komplikovan i dug uvod,"akcija" zapravo počinje u prvih 20 minuta.Džerald i Džesi odlučili su da obnove svoju strast,koja se u braku od 11 godina ugasila.
Svim gledaocima(čitaocima) koji vole grubu seksualnu igru,dopašće se tih prvih nekoliko minuta i gledaće bez treptanja.U principu,Džerald ima skrivene seksualne fantazije,koje uključuju vezivanje za krevet,zatim takozvano "sigurno silovanje",vrištanje i "primoravanje" partnerke na seks.
Taj BDSM princip bi verovatno funkcionisao kada Džerald ne bi imao druge probleme.Već na samom početku igre,zbog veće doze viagre i prejakog seksualnog uzbuđena doživi srčani udar,a njegova žena ostaje vezana za krevet.

Tu i počinje prava priča.Šta sve može da se desi kada je osoba nemoćna,u mraku,fizički sprečena da uradi bilo šta? Nekoliko dana i noći potpuno sama sa svojim mislima?To je pravi horor.

U scenama koje idu posle Džeraldovog srčanog udara,King je najbolje predstavio svoj dar za dvosmislenost.Nećemo odmah da budemo uopšte sigurni da li je glavni lik stvarno mrtav ili i dalje igra svoju igru.

Sećanja,tajne,halucinacije,ostavljenje problema "pod tepih"...i sve ostalo što smo u prilici da vidimo u ovom filmu,nateraće nas da jako zavolimo Džesi i skoro sve vreme navijamo za nju.

U toku filma,konstantno sam imala utisak da se u toj vikendici dešava i nešto natprirodno.Još jedan Kingov trik koji koristi kako bi se poigrao sa psihom svojih čitalaca(gledalaca).

Ako bar malo pratite njegove ostale knjige i gledate filmove koji su snimljeni po njima,znaćete da za sam kraj pripremi nešto što je apsolutno neočekivano i neverovatno.Međutim,ovde se to nije desilo,čak nam je i baš onako kako treba "raspleo" celu priču,što mi se stvarno mnogo dopalo.

Naravno,neću da pišem o tome šta se tačno dešavalo Džesi i Džeraldu za vreme njihovog vikenda...ni ko je zapravo pas koji uživa(na svoj način) na pragu spavaće sobe...

Svi ljudi na svetu nose neke "okove",najčešće nevidljive,koji su i najopasniji...a da li se Džesi oslobodila svojih otkriva nam sam kraj...

Nakon gledanja "Džeraldove igre", o totalnom pomračenju Sunca(prirodni događaj),razmišljaćete na sasvim drugačiji način.

Koliko sam uspela da pronađem na internetu,film ima dobre kritike,sredenje ili srednje-jake ocene.To mi nije uopšte čudno jer ovakvi filmovi nisu nešto što svi vole i što je svima zanimljivo.

U svakom slučaju,od mene preporuka za Džeralda i njegovu igru...