Da li treba da poštujemo sve ljude?

                                                                               

     U predhodnom postu pisala sam o tome kako 
poštovati sebe i svoje potrebe,danas se bavim poštovanjem koje bi trebalo(ili ne) da iskazujemo prema drugim ljudima.
     Bez obzira na to ko smo,odakle dolazimo i koliko imamo godina,svako od nas je kroz život sreo i tek će da sretne,mnogo različitih ljudi.
    Šta je bitno?Moj neki moto,kada su u pitanju ljudi je taj da svaku osobu gledam individualno.
     Svako od nas je različit,ima svoja uverenja i načine na koje razmišlja,ne postoje dve iste osobe na svetu,slične da ali potpuno iste ne.
    Neke ljude,kojima želimo da budemo okruženi i imamo u svom životu,biramo sami.Neke dobijamo kada se rodimo,a neke "u paketu" sa onima koje smo izabrali.Da li svi oni zaslužuju naše poštovanje?Naravno da ne.
    Kada je poštovanje prema drugoj osobi u pitanju vodim se onim "Svakome po zasluzi" i u mom slučaju nema odstupanja od toga.Ko se kako pokaže i dokaže,tako će i da mu bude uzvraćeno.

       Kakve ljude poštujem:

-Prvenstveno one koji su bili uz mene u nekim od najtežih životnih situacija.Kažu da je svakome njegov problem najveći(iako objektivno nije uvek tako),ali ja poštujem one koji su moje probleme(koliko god oni mali ili veliki bili)shvatili ozbiljno i bez minimalizacije.


-One koji pažljivo slušaju i obraćaju pažnju na detalje.Osobe ovog tipa su izuzetno retke i meni 
 omiljene.

-Zatim,ljude kojima ne mora"dva puta" da se kaže.Jer ih je interesovalo šta ste rekli, odlično su razumeli i prvi put i ponašaju se u skladu sa tim.

-One koji se trude da shvate u kakvoj se situaciji nalazi druga osoba,iako sami kroz nešto tako nisu prošli.Odnosno one kojima empatija nije "špansko selo".

-One koji poštuju decu.Shvataju da deca imaju svoja osećanja i prava i da je polomljena igračka za njih "kraj sveta".One koji ih ne gledaju kao svoje "vlasništvo" koje MORA da sluša,bez pogovora.(O deci i roditeljstvu,u narednim tekstovima)

-Zatim,ljude koji imaju razumevanja za loš dan, neraspoloženje,depresiju.Ne shvataju to lično i ne napuštaju nekoga koga vole čim se pojavi problem.

-Poštujem i one koji shvataju da smo svi različiti,cene tudje mišljenje,ne slušaju tračeve,ne ogovaraju i ne osudjuju.

Normalno,ovo su samo neke od najbitnijih stvari koje volim,cenim i poštujem kod drugih ljudi.

   Sada dolazimo do onog težeg dela, odnosno do onih ljudi koji nisu zaslužili da ih bilo ko poštuje.Nije uvek lako prepoznati takve, naročito kada su u pitanju oni koji su nam na bilo koji način bliski.Ili oni za koje nam neka "pravila" osnovne kulture kažu da treba da ih poštujemo.

-Da krenemo od starijih.Osnovna kultura kaže "Poštuj starije".Da li stvarno treba da poštujemo sve one koji su stariji od nas? Naravno da ne.Stariji ljudi mogu da budu podjednako zlobni,pokvareni i drski kao i neki mladi.Bezobrazluk  nema veze sa godinama.Većina nas je doživela neku neprijatnost, najčešće u gradskom prevozu.Pristojno je ustupiti mesto starijoj i bolesnoj osobi.Tako sam ja jednom ušla u autobus,sela na prvo slobodno mesto,pored vrata.Vrata su se polako zatvarala,kad je jedan stariji čovek dotrčao do njih.Ulazi on i kaže meni"Ajde ti devojče ustaj da ja sednem".U autobusu ima još slobodnih mesta,samo ga mrzelo da ode do njih,ovo gde ja sedim je bilo najbliže. Kaže "Bole me noge",pa normalno da te bole,trčao  si brže od mene.Videla sam ga kako trči,ajde da nisam.Nije on ni bio toliko star, nekih 60-65 godina.Naravno da nisam ustala, prvenstveno zbog njegove drskosti.

-Članovi  rodbine.Većinu nas su roditelji učili da treba da volimo i poštujemo sve svoje rođake.Da li tome učim svoje dete?Ne.Zašto bi bilo ko trebao da voli ili poštuje nekog rođaka kog je video jednom ili nijednom u životu.Nekog kome jedva ime zna,ako zna uopšte.Samo zato što smo u krvnom srodstvu? Opet jedno veliko NE.Ponekad ljudi koji nam nisu  rod,znače više od nekih koji jesu i to je sasvim ok.I ovde važi ono "Svakome po zasluzi".

-Izuzetno bliski rođaci.Ponekad,hteli mi to da priznamo ili ne,ni neki od naših najbližih rođaka ne zaslužuju poštovanje,neki čak ni pogled.Potrudite se da svaku situaciju gledate objektivno,zlobnih ljudi ima na sve strane.Neki od njih su nam,nažalost,stričevi/ujaci,braća/sestre...Ako vas je neko mnogo povredio ili povređuje,ne dozvolite da vas krvno srodstvo spreči da tu osobu skroz isključite iz svog života.Namerno povređivanje drugih je lična odluka.

   Polako ali sigurno došli smo do najtežeg dela.Da li SVI roditelji na svetu zaslužuju poštovanje i ljubav?
I ovde je jedini tačan odgovor NE.
Više puta u životu sam videla neke situacije,koje su me uverile da ne zaslužuju svi roditelji ljubav i poštovanje.Ima i onih koje deca ne treba ni da pogledaju,a ne nešto više. Dobra stvar u ovoj priči je to što sam ovo naučila na primerima tuđih,a ne svojih roditelja.
  
   Još jedno teško pitanje koje većina ljudi postavi sebi u nekom trenutku života.Da li smo u obavezi da volimo i poštujemo roditelje, porodice,familiju i prijatelje svog partnera i svojih prijatelja?Vaspitanje kaže "Da" ja kažem "Ne".Partnera i prijatelje sam birala,njihove porodice, roditelje,rođake i njihove prijatelje nisam.Kao što se ja trudim da poštovanje tih ljudi zaslužim i moje poštovanje se i u ovom slučaju zaslužuje.

  Normalno,još jedno pitanje,nekako dolazi samo od sebe.Da li sva deca zaslužuju ljubav i poštovanje?I sama sam i nečije dete i nečiji roditelj,pa smatram da na ovo pitanje mogu da dam adekvatan odgovor.Prvenstveno  sebi,pa tek onda ostalima.Ovde je odgovor DA.Sva deca na svetu zaslužuju ljubav i poštovanje svojih roditelja,bez izuzetaka.Međutim,kad kažem deca,mislim na maloletnu decu.Ona druga "deca" 18+,moraće,baš kao i sve druge odrasle i formirane ličnosti,to poštovanje i ljubav da zasluže.